“Срби и Албанци..." у БГБ

Библиотека града Београда  је постала богатија за 38 комплета тротомног дела Петрита Имамија  “Срби и Албанци кроз векове” у издању Самиздата Б92. , захваљујући донацији Фондације за отворено друштво Србија

Циљ донације јесте да помогне у популаризацији и стимулисању информисаног унутрашњег дијалога о односима између Срба и Албанаца, тако да ће укупно 250 комплета овог капиталног дела кроз ову акцију бити обезбеђено за све регионалне, универзитетске и градске библиотеке широм Србије.Ово је део пројекта којим Фондација за отворено друштво Србија кроз низ иницијатива заједно са својим партнерима доприноси разумевању и отвореном, инклузивном и партиципативном дијалогу о односима Србије и Kосова”.

Опширније: “Срби и Албанци..." у БГБ

Апитерапијом до здравља

Апитерапијом до здравља била је тема предавања одржаног 01. марта 2018. године у пуној сали Поморавског округа. Народна библиотека „Радислав Никчевић“ је у оквиру пројекта АгроЛиб, организовала ово предавање јер је тема све интересантнија и привлачи све већу пажњу како пчелара, здравствених радника тако и оних који су жељни нових знања.

Апитерапија је комплементарна научна дисциплина и представља примену пчелињих производа (меда, прополиса, полена, перге, воска, пчелињег отрова) у очувању човековог здравља и у циљу лечења.

Потиче од латинске речи Апис – пчела и спој је западне и источне медицине. Примена пчелињих производа у превентивне и терапијске сврхе датира од времена од кад постоји човек о чему говоре многи писани документи и цртежи по пећинама који говоре да је човек одувек користио мед као храну и лек.

Опширније: Апитерапијом до здравља

Библиотека пре најпрестижнијих издавача

Поводом доделе награде Меша Селимовић песнику Дејану Илићу за књигу песама Долина Плистос, чији је издавач Народна библиотека Стефан Првовенчани из Краљева, одржана је конференција за новинаре на којој ce говорилo о награђеној збирци, њеном аутору и нашој установи као једном од најпрестижнијих издавача песничких књига у Србији.
Дејан Алексић, главни одговорни уредник, говорио је о плодној сарадњи краљевачке библиотеке са награђеним Илићем.

– Објавили смо пет песничких књига Дејана Илића. За збирку Катастар он је 2013. године добио награду Бранко Миљковић. Илић је за нас, мислим и на наш часопис Повељу, преводио или приредио бројне књиге италијанских и француских песника као што су Фабио Пустерла, Марио Луци, Филип Жакоте... Ова награда Илића потврђује као зрелог аутора, мада мислим да су га неке неправедно заобишле – рекао је Дејан Алексић.

Опширније: Библиотека пре најпрестижнијих издавача

Горостас СТИШКЕ равнице

Библиотека „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, наставља да бележи завидне резултате у библиотекарству и области културе. Планира се издавање монографије „МЛИН БАЈЛОНИ – ГОРОСТАС СТИШКЕ РАВНИЦЕ“, која дајен целовит приказ историјата Млина „Игњат и синови“ у Малом Црнићу . О чешкој породици Бајлони – власника Млина, који је у периоду од 1861. до 1941. , па и касније до 2001. године уз модернизацију и примену савремене технологије у преради житарица, успешно пословао нема за сада писаних докумената обједињених на једном месту. Издавање монографије „МЛИН БАЈЛОНИ – ГОРОСТАС СТИШКЕ РАВНИЦЕ“, био би једини траг, како је општина Мало Црниће, од неразвијеног села постала значајна у свету индустрије, што се одразило како на привредни тако и на културни развој ове општине, која има значајно место у Српској култури.
Издавање једне овакве монографије је веома значајни подухват, имајући у виду значај који је имала породица Бајлони у Малом Црнићу и целој Србији.

Опширније: Горостас СТИШКЕ равнице

Спопаднути и опасни...

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ представљена друга књига сабраних дела Ђуре Ђуканова „Домаћи сапун/Луда пали свеће“. О књизи су говорили уредници издавачке куће „Партизнска књига“ Срђан Срдић и Владимир Арсенић. Ђуканов је умео мајсторски да груб и искривљен језик свакодневице претварао у савршен и снажан израз. Он није ралистичан писац, у његовом делу има много елемената фантазмагорије. У поговору књиге „Домаћи сапун“(1982) Раша Попов је људе из Ђукановљеве прозе назвао спопаднутим и опасним, најпре за себе саме. Ђура Ђуканов је био српски приповедач и драмски писац. Као рођени Мокринчанин један је од најзначајнијих представника банатске прозе двадесетог века.

Вера у човекове врлине у Јагодини

У  Народној библиотеци „Радислав Никчевић“ одржана је конференција за штампу поводом објављивања „Избора из прозе“ познате јагодинске списатељице Ковиљке Смиљковић. На конференцији су, поред ауторке Ковиљке Смиљковић и директорке библиотеке Весне Црнковић, говорили и рецензенти Ковиљкиних књига др Предраг Јашовић, публициста Живорад Ђорђевић и професор Милун Васић.

После поздравне речи директорке Весне Црнковић говорио је Милун Васић. Као лектор, коректор, али и уредник већине Ковиљкиних књига, Васић се осврнуо на константе присутне у скоро свим делима јагодинске списатељице. Те константе, истакао је Васић, учиниле су књиге Ковиљке Смиљковић најчитанијим књигама у Јагодини, али и у библиотекама централне Србије, што у доба општег одустајања од читања нипошто није занемарљив успех. Те константе су вера у човекове врлине, нада у срећан крај и љубав према јунацима књига, онда и када греше.

Опширније: Вера у човекове врлине у Јагодини

Хортикултурни Вршац

Градска библиотека у Вршцу, обележила је МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНИ почетак реализације пројекта ХОРТИКУЛТУРНЕ БИБЛИОТЕКЕ, у својој средини. Прво део - ХОРТИКУЛТУРАЛНО – ДОБАР ДАН,  је пригодном беседом отворио Перић Небојша, директор ЈКП "2. октобар", а током кога су Тамаш Фодор, дипл. библиотекар, Верица Преда, песникиња и Нада Милинковић пасионирани узгајивач биља представили ВРШАЧКИ АМБИЈЕНТАЛНИ ИСКУСТВЕНИК у славу РУЖЕ ВРШАЧКЕ. Модератор је била Весна Златичанин. . У другом делу су Мирко Марковић, библиотекар саветник и Драган Сајић, оснивач Вртног центра „Биосан“ представили образовно расцветна откривања тајни ХОРТИКУЛТУРНИХ БИБЛИОТЕКА. У библиотеци ће током наредних месец дана бити и поставка јединствене изложбе књига о цвећу и ботаници на српском, немачком, мађарском и румунском језику.. Програм у Вршцу су уз бројне домаћине подржали и ЛАГУНА и ДЕЛФИ уз електронски часопис Гарден Србије www.garden.rs

Опширније: Хортикултурни Вршац

Експерименталне Шијанове филмске приче

У Читаоници Матичне библиотеке "Љубомир Ненадовић", одржано је представљање књиге "Филмус" Слободана Шијана. Наш светски познати синеаста је и признати психоделични сликар, неоавангардни и поставангардни аутор, а својом књигом "Филмус" створио је незаобилазно штиво за све истинске љубитеље филма. Интересантном нарацијом и лако проходним стилом Шијан је креирао један фиктивни свет прожет биографским и аутобиографским записима у ком су главни јунаци великани српске и југословенске кинематографије: Чича Илија Станојевић, Душан Макавејев, Живојин Павловић, Александар Петровић, Томислав Готовац, Вукица Ђилас и др. Стога, бескрајно занимљиву Шијанову књигу можемо посматрати и као, како је рекао проф. др Гојко Тешић, својеврсну наративно-визуелну историју југословенског филма.

Опширније: Експерименталне Шијанове филмске приче

Научни скупови и конференције

Филолошки факултет Универзитета у Београду, једна је од водећих институција у Србији на плану развијања интеркултуралних и мултикултурарних пројеката. Овом приликом Вас позива да учествујете на Међународној научној конференцији - Култура универзитета и филологија, у Београду од 30 до 31.маја 2018. године. За библиотекаре је ово посебна прилика да својим радом повежу област сарадње - Универзитет -  библиотека. Позив и детаљније о конференцији и другим научним конференцијама Филолошког факултета  - кликом на слику.

Опширније: Научни скупови и конференције

"Бапа" у Ковачици

У Општинској библиотеци Ковачица одржана је промоција књиге „Бапа“ аутора Радована Влаховића из Новог Милошева. Присутне госте је поздравио директор Општинске библиотеке Ковачица мр Слободан Стевановски а затим су о књизи говорили: аутор Радован Влаховић, директор Словачког издавачког центра Владимир Валентик, власник приватне галерије „Бабка“ Павел Бабка и књижевница Сенка Влаховић. Такође, имали смо ту част да угостимо и госте из Словачке Републике, вицеприматорку града Братиславе Ивету Плшекову и Ернеста Хуску директора Музеја саобраћаја са сарадницима, који ових дана бораве у Ковачици поводом обележавања Међународног дана матерњег језика.