Повратак Народне библиотеке Смедерево у мрежу, обогатио је и нашу понуду. 

Преузмите овде њен нови број часописа за књижевност, уметност и друштвена питања Mons Aureus у електронској форми. Часопис можете УСКОРО преузети кликом на слику...

Програмску 2018. годину Народна библиотека Осечина започела је представљањем рада Школа глуме.
Ученици школе глуме, која при Библиотеци постоји пету годину за редом  на даскама које живот значе су извели комад „Од бебе до себе“, а по тексту дечјег писца Тода Николетића. 

Публика је имала прилику да погледа причу о одрастању до пубертета и спозаје шта је љубав, а од почетка до краја нису престајали аплаузи. Публика је била укључена у представу. Млади глумци аматери били су на професионалном нивоу, а у представи су играли: Сања Николић, Драгана Јовановић, Верица Радовановић, Лазар Васиљевић, Михаило Томић, Ирена Берчек и Јаков Јаковљевић. У улози учитљице појавила се Јелица Зељић; режија, наратор и музички уредник Ана Васиљевић, а тон мајстор и мајстор сцене Бранко Петровић.

У  сали и холу библиотеке "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу, отворена је 42 групна изложба полазника ликовног атељеа "Сезан" из Лазаревца. Овај ликовни атеље већ више од четрдесет година води Зоран Ерић, а последњих неколико година придружио му се и ликовни педагод Владимир Петровић. Они заједно подучавају талентовану децу сликарству, а оне који желе да наставе да се баве сликарством или неком граном примењене ликовне уметности припремају за веома захтевне пријемне испите.

И ова изложба, као и све претходне, била је веома посећена, а разлог је велики број полазника ове школе, а самим тим и велики број њихових најближих који су дошли да заједно погледају ликовна достигнућа своје деце. Овога пута своје радове изложило је четрдесет двоје полазника узраста од ниже основне до средње школе. Радови се моху погледати у холу библиотеке до 7. марта ове године.

Библиотека „Центар за културу“ Кладово у среду 31. јануара са почетком у 18 часова, најављује окупљање Клуба љубитеља читања, који ће овом приликом разговарати о роману „Идиот“, руског књижевника Фјодора Михајловича Достојевског.

Фјодор Михајлович Достојевски је рођен 11. новембра (30. октобра по старом календару), у делу старе Москве које је од старине сматрано најтужнијим, па је тај део називан „Убоги дом“. Место рођења, несређена породица са оцем тиранином и алкохоличарем, је овог будућег уметника обележило за цео живот, тако да су најнижи слојеви друштва, такозвани “Сиви свет“ остали тема његовог стваралаштва.

Роман „Идиот“ представља одраз правих вредности, доброте, лепоте душе, вредности православља, које остају неукаљане без обзира што их средина не примећује, чак исмева, називајући грофа Мишкина идиотом.

Завршио је војну академију, али је у двадесет осмој години био осуђен на смрт, звог учешћа у револуционарној организацији, након помиловања остао је четири године на присилном раду у Сибиру.

Био је један од најутицајнијих руских писаца, а по ширини и значају дела, посебно у модернизму сматра се светским писцем у рангу Шекспира или Сервантеса.

Утемељитељ је психолошког романа,многи га сматрају и претечом егзистенцијализма.

Целога живота се више – мање успешно борио са болестима епилепсијом и тешком депресијом, лошом матерјалном ситуацијом, а имао је и велики проблем са коцком, тако да је једно од својих најбољих дела „Злочин и казну“ написао у рекордном року да би платио коцкарске дугове. Иза себе је оставио велики књижевни опус.

Фјодор Михајлович Достојевски је премунуо у Санкт Петерзбургу 9. фебруара (28. јануара по старом календару) 1881.г. у педесет деветој години живота.

Писао је романе, новеле и кратке приче.

Написао је романе „ Бедни људ“ (1846), „Двојни“к (1846), „ Неточка Незванова“ (1849), „Село Степанчеково „(1859), „Понижени и увредјени“(1861), „Записи из мртвог дома“ (1861), „ Записи из подземља“ (1864), „Злочин и казна“ ( 1866), „Коцкар“ (1866), „Идиот“ (1868), „Зли дуси“ (1871-1872),“ Младић“ (1875),“ Браћа Карамазови“ (1879-1880).

Најпознатије новеле и кратке које је написао су „ Господин Прохорчин“, „Слабо срце“, „Крокодил“, „Вечни муж“, „Бобац“, „ Кротка“, „Сан смешног човека“,“ Божићно дрвце и свадба“ и др.