Као и сваке године, у библиотеци, у Апатину,  Удружење грађана „За Апатин“ обележава важне датуме за нашу заједницу. У оквиру својих пројектних активности, које се базирају на освешћивњу јавности када су у питању поремећаји из спектра аутизма, болести зависности, малигне болести, проблеми са којима се суочавају чланови породица особа из осетљивих категорија, Удружења грађана „За Апатин“ успешно, већ седму годину локалној заједници представља и приближава важност заједничког деловања. Значај подршке грађанима из осетљивих категорија, као и њиховим породицама, односно, старатељима, је од великог значаја. Бројни изазови и разна очекивања са којима се у свакодневној борби са инвалидитетом који имају, могу сретати, умногоме имају утицаја на њихово ментално здравље и свеукупни квалитет живота.

Директорка Народне библиотеке и члан Удружења грађана „За Апатин“ Сања Шијан, ове године, заједно са родитељима из Удружења доброчинитеља „Мали принц“, директорком, психологом, дефектологом из Центра за социјални рад Апатин, Удружењем грађана „Бреза“, као и педагогом школе и чланом интерресорне комисије, организовала је и водила трибину под називом „ЗАЈЕДНО СМО БОЉИ“.

Гордана Малетић, познати писац за децу, била је гост  Народне библиотеке у Апатину. У току  посете, Гордана се сусрела са ученицима другог и четвртог разреда Основне школе „Жарко Зрењанин“ из Апатина и ученицима Читалићима из Пригревице и Апатина.

Гордана је присутној деци приближила свој дугогодишњи рад, кроз разговор са њима и кроз одломке које је одабрала да им прочита.

Деца су уживала у одломцима из биграфије Исидоре Секулић, као и одломцима из романа и загонеткама. Дружење је протекло у пријатној атмосфери, уз прегршт дечјих питања, на које је Гордана радо одговарала.

На други по реду конкурс за најлепшу необјављену песму о цвећу у организацији Туристичке организације Лазаревац и Библиотеке „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца пристигло је 16 песама 11 аутора. Можемо рећи да је конкурс, успео, да су, за разлику од прошле године, ове године аутори из окружења: Ваљева, Београда и наравно Лазаревца.

Такође, жири мора похвалити и срећно одабран наслов, пошто је неколико аутора управо кључне речи конкурса одабрао као инспирацију запесму, наслов или идеју песме. ЦВЕТНИК је заправо наслов прве антологијесавремене цивилизације. Реч је о збирци епиграма (кратких песама) извесног Мелеагара из Гадаре у првом веку п.н.е.

Песме о цвећу ауторе су навеле на размишљања о лепоти флоре, буђењу пролећа и живота уопште. Естетика, боје и мирис цвећа само су полазни мотиви од којих се песме компонују у различитим правцима у зависности од поетског штимунга аутора: од здравице, преко оде до епског размишљања у маниру јуначког десетерца. У идејном смислу, цвеће је ауторе навело на размишљања о симболици цвећа, преко родољубивог тона (рамонда на реверу и херојска прошлост) до широко постављених алегоријских слика које комуницирају са нашом поетском традицијом народних лирских песама  Има песама које задиру дубоко у нашумитску прошлост, подсећајући на веровања у магијска својства цвећа, или на лековитост појединих цветних врста.

Жири у саставу: Душан Ђокић, песник, председник жирија, Милена Мићић Главоњић, историчар, члан, и Јасмина Иванковић, професор, члан, донео је следећу одлуку:

Награђују се следећи радови:

Одлуком жирија на првом наградном конкурсу поводом Сајма цвећа, најбоље песме су:
Треће место: „Цветни цветник“ – Милуна Јанковића
Друго место – „Цветни цветак“ –  Маријане Радовановић
Прво место – „Ружа“ – Милана Милутиновића

Ваља напоменути да је жири приликом доношења одлуке имао у виду природу манифестације тј. да је бирао песме које највише говоре о лепоти наших биљних врста и које су пригодне за сајамску смотру.

У  свечаној сали библиотеке "Димитрије Туцовић " Лазаревац, у реализацији Организације резервних војних старешина   обележено је 25 године од НАТО агресије на Србију.
На почетку програма након интонирања државне химне, уследио је кратак видео снимак са фотографијама бомбардованих места и рушевина, праћен звуком сирене за ваздушну опасност. Читав програм био је посвећен учесницима, као и пострадалима у НАТО агресији 1999. године. Овом приликом додељене су и споменице браниоцима отаџбине.
Уводну реч дао је пуковник Аночић, који је представио госте и учеснике, генерала Бранка Кргу, бившег начелника Обавештајне службе и ГШ ВЈ, генерала Јована Милановића, обавештајца и генерала Драгана Живановића, ратног комаданта 125. моторизоване бригаде.
Програм су у потпунили и гуслар Петар Манојловић, чланови Књижевног клуба „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца, Mузичка школа „Марко Тајчевић“, као и глумци „Пулс театра“ из Лазаревца.