Збирке поезије за децу „Пусти ме да сањам“ ауторке Радмиле Зорић и „Е баш нећу да одрастем“, аутора Љубисава Грујића Грује, у издању библиотеке „Србољуб Митић“ Мало Црниће, промовисане су у недељи Фестивала драмских аматера села Србије, пред бројном публиком у читаоници Библиотеке „Осам нијанси плаве“. Ове две збирке су у ствари једна књига, јер су писци у стваралаштву за децу доста повезани, и заједнички су радили на њеном стварању. Промоцији су присуствовали бројни поштоваоци писане речи, писци, читаоци, ученици, директори јавних предузећа и установа, представници локалне самоуправе на челу са председником општине Мало Црниће, Малишом Антонијевићем и председницом Скупштине општине, Горанком Стевић. О Радмили Зорић, говорила је Ана Дудаш, књижевница из Малог Црнића:
„Међу мојим пријатељима песницима некако је упоследње време постао манир објављивање заједничкихкњига. Тако су се у ову авантуру упустили и Радмила Зорић и Љубисав Грујић Груја објављујући заједничкукњигу песама за децу која има два наслова Пусти ме да сањам (Радмила Зорић) и Е баш нећу да одрастем (Љ.убисав Грујић – Груја).

.Надахнути љубављу према деци, они храбро улазе удечји свет који прима само повлашћене и оне који умеју да се приближе дечјој души. Духовитошћу и шаљивим алузијама они кидају све узе до дечјих срца, постају њихови пријатељи, чувари њихових тајни и осмеха. Радмила Зорић је читав свој живот кроз рад у просвети и педагошку праксу посветила васпитавању и учењу деце. Отуда је она добар познавалац њихове интиме и психологије и до краја дидактична у садржини и порукама својих песама. За Радмилу Зорић песма, осим што мора да буде лепа, треба да буде и поучна и она се доследно држи тог свог гесла……Сматра Радмила Зорић да деци треба изнова говорити о љубави, човекољубљу, храбрости, скромности, о томе како бити частан, не завидети, не лагати, не красти, не чинити ништа што нарушава моралне кодексе понашања. Дечји умови су упијајућии њима треба увек изнова говорити о врлини иврлинском путу. То је родитељска и учитељска стаза коју треба следити. Песникиња говори о сналажењу у свакодневном животу и ситуацијама које доносе искушења зависти и љубоморе. Увек истиче да треба вредно учити и радити и да само такав однос према животу доноси резултате…“, рекла је Ана Дудаш.

О стваралаштву Љубисава Грујића – Грује, говорила је Славица Јовановић, књижвница и професорица књижевности и српског језика из Пожаревца.„У песмама дечијих песника увек је све обасјано неком неодређеном светлошћу безбројних алеја светионика. Зато све светлинама жари душе невине и чисте које су тек на почетној стази формирања позитивних људских вредности. Сасвим је извесно да их писац спашава од могућих залеђивања, понекад досадних а понекад опасних тренутака. Отвара им двери до издашних показатеља неуништиве наде, до самог средишта усмерености и безграничне домишљености где захваљујући Аријаднином клупку које се одмотава угледају и одгонетају показујући кроз позитивне активности њихове бескрајне потенцијале који се само назиру. Вођени њима и руком Господњом нашег Исуса Христа, они стасавају у праве мозгалице који неминовно измамљују блажени осмех на лице читалачке публике која их уводи у свет раздрагане маште где чудесима нема краја, где је и немогуће могуће. Тако они постају господари сопственог, у свакој сфери позитивног одрастања, свакако под будним оком и уз слапове љубави својих родитеља, али и окружења безбрижних школских дана уз спознавања обиља збиље кроз коју пролазе широм отворених очију, да буду свесни, да могу угледати пут када им се кочија претвори у бундеву да им оштрице стварности не направе дубок рез…“, рекла је Славица Јовановић.
Поезију ова два аутора, читали су ученици ОШ „Моша Пијаде“ из Малог Црнића: Софија Стојимировић, Матеја Савић, Јован Николић, Јована Тодоровић, Тамер Еслем и др.
Медијатор програма је Данијела Божичковић Радуловић.

Народна библиотека „Др Душан Радић“ у Врњачкој Бањи у среду, 18. октобра, била је домаћин састанка директора матичне библитеке са директорима општинских библиотека Рашког округа. Састанку су присуствовали мр Миша Милосављевић, директор НБ „Стефан Првовенчани“ Краљево, Катарина Јаблановић, заменик директора и шеф Службе за развој библиотечке делатности и матичне послове НБ „Стефан Првовенчани“ Краљево, Иван Бошковић, секретар НБ „Стефан Првовенчани“ Краљево, Елијас Реброња, директор НБ „Доситеј Обрадовић“ Нови Пазар, Амела Шкријељ, заменик директора НБ „Доситеј Обрадовић“ Нови Пазар, Дејан Лучић, директор НБ „Др Душан Радић“ Врњачка Бања, Вахид Демировић, директор НБ „Др Ејуп Мушовић“ Тутин, Дејан Котурановић, директор Културног центра „Градац“ Рашка и Никша Барлов, руководилац библиотеке Културног центра „Градац“ Рашка.

Реализација програмских активности током првих девет месеци текуће године, као и реализација пројеката по конкурсима била су питања којима је највише пажње посвећено. Констатовано је да конкурси Министарства културе и информисања Републике Србије највише интересују библиотеке, као и друге установе културе у локалним заједницама, те је исказана потреба за организовањем обуке за писање пројеката, која ће се реализовати у Врњачкој Бањи у другој половини новембра.

Модел дигитализације културног наслеђа Општинске библиотеке Kовачица - базиран на употреби  free source алата представљен је колегама у Македонији Уу организацији Удружења за развој и иновације у библиотекама „ИНОВА ЛИБ“.  Уз краћу обуку, библиотекари су одмах почели да креирају своје завичајне збирке и записе.

На дводневној радионици „Дигиталне библиотеке“ у Радовишу учествовало је 35 библиотекара Македоније и наш сарадник: библиотекар – саветник и независни консултант Мирко Марковић.Тиме смо у европској години културног наслеђа оживели слоган „дигитализација наше баштине: пут сусрета прошлости и будућности“.

У нади да ће наша искуства и знања помоћи колегама у Македонији, желимо им да што пре учине јавно доступним богато културно наслеђе Македоније. Такође се најсрдачније захваљујемо домаћинима на изврсном гостопримству, а посебно амбасадорки Инова либа и директорки Библиотеке „Браћа Миладиновци“ из Радовиша Иванки Соколовој.

Гост Неготина био је познати хуманиста Арно Гујон, добротвор српског народа на Косову и Метохији, који је одржао трибину и промоцију књиге "Сви моји путеви воде ка Србији". У препуној сали Библиотеке, Арно Гујон говорио је о својим импресијама приликом посете, у више наврата, Косову и Метохији, где је сиромашном и изолованом српском народу уручио, не само, поклоне у материјалном смислу, него и наду да о њима, ипак, неко брине, не само у Србији, него и у Француској. Дирљиво је било његово излагање, поготову, описивањем начина како је прихваћен од нашег народа, упркос, званичним ставовима француске политике, наглашавајући да је он народни дипломата и да се његовој мисији одазвао велики број Француза, који поштују историјске односе француско-српског пријатељства.

Арно Гујон (франц. Arnaud Gouillon; Гренобл, 27. новембар, 1985) je француски и српски хуманиста, оснивач и директор француске НВО „Солидарност за Косово“.Рођен је 27. новембра 1985. године у Греноблу у Француској. Дипломирао је на Високој школи за заштиту животне средине и заштите рада у Греноблу. Једно време је радио у Зворнику у Републици Српској као координатор, где је упознао будућу супругу Ивану, Српкињу рођену у Француској. Данас као супружници живе и воде канцеларију хуманитарне организације у Београду.