Поводом обележавања 150 година од рођења швајцарског психијатра и психоаналитичара, Карла Густава Јунга (1875‒1961), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела и литературе о животу и стваралаштву Карла Густава Јунга, може се погледати од 23. јуна 2025. године, у јавном каталогу Библиотеке Матице српске.

Аутори изложбе су Вид Кецман и Ненад Станојевић, а уредник је Селимир Радуловић. Карл Густав Јунг рођен је 1875. године у месту Кесвил, на језеру Констанц, у Швајцарској. Одрастао је у Лауфену, а медицину је студирао у Базелу. Знаменита сарадња између Карла Густава Јунга и Зигмунда Фројда започела је 1907. године, када су се први пут састали у Бечу. Фројд је у Јунгу убрзо видео „принца престолонаследника”. Јунг је у почетку прихватао Фројдову теорију либида ка кључне енергије несвесног, међутим, већ око 1912. године долази до кључног разлаза. Око 1913. године, Јунг је одлучио да напусти класичну психијатрију и посвети се проучавању митова, духовности и дубина људске душе. Основао је своју школу психологије, уводећи појмове попут колективно несвесног, архетипова и процеса индивидуације, тј. пута ка личној целовитости. Јунг је спајао психологију са религијом, уметношћу и митовима. Веровао је да је лични развој повезан са универзалним симболима и архетиповима присутним у колективном несвесном. Нека од најважнијих Јунгових дела су: О психологији несвесног (1912), Психолошки типови (1921), Аион (1951), Сећања, снови, размишљања (1962), Човек и његови симболи (1964) итд.