Програмску 2018. годину Народна библиотека Осечина започела је представљањем рада Школа глуме.
Ученици школе глуме, која при Библиотеци постоји пету годину за редом  на даскама које живот значе су извели комад „Од бебе до себе“, а по тексту дечјег писца Тода Николетића. 

Публика је имала прилику да погледа причу о одрастању до пубертета и спозаје шта је љубав, а од почетка до краја нису престајали аплаузи. Публика је била укључена у представу. Млади глумци аматери били су на професионалном нивоу, а у представи су играли: Сања Николић, Драгана Јовановић, Верица Радовановић, Лазар Васиљевић, Михаило Томић, Ирена Берчек и Јаков Јаковљевић. У улози учитљице појавила се Јелица Зељић; режија, наратор и музички уредник Ана Васиљевић, а тон мајстор и мајстор сцене Бранко Петровић.

ПОЗИВ ЗА 10. ОПШТИНСКИ КОНКУРС КЊИЖЕВНО-ИНФОРМАТИЧКОГ КРЕАТИВНОГ СТВАРАЛАШТВА „КОВАЧИЧКИ МОЗАИК 2018“

Тема конкурса је слободна а своје радове можете слати до 10. априла 2018. године.

Проглашење победника и уручивање награда одржаће се на Светски дан књиге и ауторских права 23. априла 2018. године.

Библиотека „Центар за културу“ Кладово у среду 31. јануара са почетком у 18 часова, најављује окупљање Клуба љубитеља читања, који ће овом приликом разговарати о роману „Идиот“, руског књижевника Фјодора Михајловича Достојевског.

Фјодор Михајлович Достојевски је рођен 11. новембра (30. октобра по старом календару), у делу старе Москве које је од старине сматрано најтужнијим, па је тај део називан „Убоги дом“. Место рођења, несређена породица са оцем тиранином и алкохоличарем, је овог будућег уметника обележило за цео живот, тако да су најнижи слојеви друштва, такозвани “Сиви свет“ остали тема његовог стваралаштва.

Роман „Идиот“ представља одраз правих вредности, доброте, лепоте душе, вредности православља, које остају неукаљане без обзира што их средина не примећује, чак исмева, називајући грофа Мишкина идиотом.

Завршио је војну академију, али је у двадесет осмој години био осуђен на смрт, звог учешћа у револуционарној организацији, након помиловања остао је четири године на присилном раду у Сибиру.

Био је један од најутицајнијих руских писаца, а по ширини и значају дела, посебно у модернизму сматра се светским писцем у рангу Шекспира или Сервантеса.

Утемељитељ је психолошког романа,многи га сматрају и претечом егзистенцијализма.

Целога живота се више – мање успешно борио са болестима епилепсијом и тешком депресијом, лошом матерјалном ситуацијом, а имао је и велики проблем са коцком, тако да је једно од својих најбољих дела „Злочин и казну“ написао у рекордном року да би платио коцкарске дугове. Иза себе је оставио велики књижевни опус.

Фјодор Михајлович Достојевски је премунуо у Санкт Петерзбургу 9. фебруара (28. јануара по старом календару) 1881.г. у педесет деветој години живота.

Писао је романе, новеле и кратке приче.

Написао је романе „ Бедни људ“ (1846), „Двојни“к (1846), „ Неточка Незванова“ (1849), „Село Степанчеково „(1859), „Понижени и увредјени“(1861), „Записи из мртвог дома“ (1861), „ Записи из подземља“ (1864), „Злочин и казна“ ( 1866), „Коцкар“ (1866), „Идиот“ (1868), „Зли дуси“ (1871-1872),“ Младић“ (1875),“ Браћа Карамазови“ (1879-1880).

Најпознатије новеле и кратке које је написао су „ Господин Прохорчин“, „Слабо срце“, „Крокодил“, „Вечни муж“, „Бобац“, „ Кротка“, „Сан смешног човека“,“ Божићно дрвце и свадба“ и др.

 "Ала смо се наодмарали..." назив је изложбе Милкице Поповић и др Агнеш Озер из новосадског музеја Војводине која је отворена 13. децембра у сали библиотеке у Чајетини. Овога пута библиотечки простор су испунили панои на којима су приказана омиљена места на којима су се Војвођани одмарали од 1900-1980. године и предмети који су се користили или су били пропратни део тог одмора. 

Кроз изложбу пратимо и то како се јавила свест о потреби човека да путује и упознаје нове крајеве, колико су били популарни излети у природу, одласци на обале река и језера која касније постају популарна купалишта. У то време почиње да се развија и здравствени туризам. Престижно је било, једном годишње, променити климу, отићи у неку светски познату или оближњу бању, али и на планински свеж ваздух. Престижно је било бавити се неким од спортава, јер здрав дух је захтевао и здраво тело, па пливање, скијање, багминтон, тенис, одбојка...све те спортске дисциплине употпуњавале су одмор.

Милкица Поповић, музејски саветник и једна од ауторки изложбе, рекла је на отварању изложбе:

" Захваљујући нашим љубазним домаћинима имаћете прилику да видите где су се и како некада одмарали Војвођани. Након вишегодишњег истраживања у музејима и архивима Војводине, прикупили смо велики број експоната који најбоље говоре о развоју туризма у периоду од друге половине 19. века, па до 80-тих година прошлог века. Драгоцену помоћ престављали су и приватни колекционари и велики број наших суграђана који су несебично са нама поделили своје успомене. Изложба, чије је визуелно решење дао мр Марко Вуковић, постављена је у Музеју Војводине током маја месеца 2015. године и наишла је на велику пажњу и интересовање наше јавности."

Изложба је прошла део Србије, а у западној Србији је по први пут у Чајетини, а гостовала је и у Котору, Ријеци,

Војвођанима је, као и данас, Златибор био омиљена дестинација за одмор. На изложби су показане многобројне фотографије и предмети, тако да су се они старији Чајетинци присећали кућа за одмор, другачијих златиборских пејзажа, скија које су користили...

Бицикли, скије, купаћи костими, шешири, кофери, канделабри, столице за плажу, фотографије... само су део осећаја да сте ту негде, да сте времепловом отпутовали неколко деценија уназад и уживате на некој планини, језеру, бањи, мору... Све то употпуњују звуци старих шлагера: "Ко некад у осам", "Под сјајем звезда", "Мансарда, мали стан", "Адио Маре"... и снимци летовалишта некад... и Ви сте на неком чудном месту, путујете кроз време и уживате.