У арт холу Библиотеке "Димитрије Туцовић"  одржана је изложба слика насталих у оквиру ликовне колоније "Колут Мандић". која је одржана током јануара 2018. године у Бањи Јунаковић у Апатину. Ове године одржан је 31. сазив под називом "Источник" а учествовало је 18 сликара из Србије, Црне Горе и Русије тако да је ова уметничка манифестација и међународног карактера.

Уметници из Русије су веома значајна сликарска имена у својој земљи. Сви они су завршили највећу ликовну академију на свету, која носи име Иље Рјепина из Санкт Петербурга.

Библиотека "Љубиша Р. Ђенић"  из Чајетине су уприличили едукативни час основцима и предшколцима. Циљ овог часа био је да се деца из ОШ "Димитрије Туцовић" и предшколске установе "Радост" боље упознају са обичајима, етнологијом, кућама, шта је пинтор, о вештицама и алама... златиборског краја.

У сали библиотеке, о свим овим интересантним темама, предавање је одржао Драган Цицварић, виши кустос Музеја "Старо село Сирогојно". Цицварић је као аутор и коаутор више публикација намењених деци, у издању Музеја на отвореном "Старо село" Сирогојно, кроз слику и речи прилагођене овом узрасту између осталог рекао:

"Ове књиге су намењене вама који одрастате када се народна традиција убрзано мења и полако нестаје. Циљ нам је да преносећи знање са генерације на генерацију, заједно са вама, нашу прошлост што дуже сачувамо од заборава.

Надамо се да ће вам одабране теме на првом месту бити занимљиве, али и да ћете кроз текстове, илустрације и фотографије које смо пажљиво осмислили за вас сазнати нешто о прошлости нашег народа..."

Деца су могла сазнати о традиционалној храни и музици, градитељству, митским бићима, занатима и другим интересантним темама које су карактеристичне за златиборски крај. Наравно, деца су узела активно учешће у промоцији и представљању ових књига.

"Све теме су им јако блиске и то доказује да су наша деца васпитавана тако да воле свој крај и поштоју своје историјске корене чувајући нашу баштину. Ми смо им само помогли, кад кажем ми, мислим и на Бојану Богдановић која је заједно са мном радила ове публикације, да кроз дивне илустрације Марине Веселиновић и наше текстове, надограде своје знање", рекао је Цицварић.

Национални дан књиге, 28. фебруар у Библиотеци „Вук Караџић“ обележен је пригодним програмом.

Матурантима Пријепољске гимназије и Економско-трговинске школе представљена је Дигитална библиотека завичаја која је јавности од прошле године доступна преко сајта библиотеке и на адреси http://digital.biblioteka-prijepolje.com/. Са процесом и обимом дигитализације, начином претраживања грађе, као и са значајем овог важног пројекта, присутне је упознала Хадија Кријешторац, библиотекар-саветник Завичајног одељења.

Овом приликом представљен је и портал „Шта да читам“, који је покренула Библиотека града Београда и у чијем раду учествује 30 јавних библиотека из целе Србије, међу којима је и Библиотека „Вук Караџић“ из Пријепоља. О овом порталу насталом са циљем да се читаоцима препоручи добро штиво, говорила је Марија Стиковић, библиотекар-информатичар.

Национални дан књиге био је и прилика да се у награде читаоци библиотеке. Садија Хоџић, директорка Библиотеке, уручила је поклон-кодове за похађање бесплатних онлајн курсева (word, excel, powerpoint, photoshop и енглески језик) које је обезбедила ИТ Академија, међународна школа за едукацију и информатику из Београда.

На Дечијем одељењу приређене су пригодне тематске изложбе књига за децу, а организоване су креативне радионице на којима су најмлађи читаоци правили маштовите и оригиналне букмаркере.

Прилог листа Полимље >>

Прилог ТВ Форум>>

Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ Краљево угостила је песника Верољуба Вукашиновића, директора Народне библиотеке „Јефимија“ из Трстеника. Књигу песама Ветар и дажд, која је овом приликом промовисана, прошле године објавила је ИК Православна реч из Новогa Сада.
Поред аутора, који је говорио песме из представљене збирке, на промоцији су учествовали песници Живорад Недељковић и Александар Марић.

Недељковић истиче да нова Вукашиновићева збирка читаоцима доноси све оне тематско-мотивске кругове и формалне одлике по којима је овај песник одавно препознатљив и у извесном смислу апартан. Недељковић сматра да је све оно што је красило и претходне Вукашиновићеве збирке, апострофирано и у овој, а као доказ тој тврдњи, наводи неколико константи Вукашиновићевог певања: „на формалном плану то су везани стих, лакоћа версификације, строгост изабраних облика, својеврсност радости и игривости певања, док се на садржинском плану препознају стална интересовања попут слављења природе и укупног Творчевог дела, тражење животних упоришта у вери, говор о судару архаичног и савременог, обраћање лектири, посвете савременицима, као и песницима ранијих генерација.“ 

Верољуб Вукашиновић је од 1993. године објавио четрнаест збирки песама, за које је добио низ награда од којих се издвајају Награда „Милан Ракић”, Печат вароши сремскокарловачке, Кочићево перо, „Бранко Ћопић” и Јефимијин вез.