У новој читаоници Градске библиотеке Суботице одржано је представљање двојезичне збирке песама Зорана Богнара:„Нови Човек“ – Új ember и Иштвана Турција: Üresség – „Празнина“, односно антологије љубавних песама „Мостарске кише“ –Mosztári esők у преводу Илеша Фехера. На поетској вечери су учествовали: Зоран Богнар, Иштван Турци, Илеш Фехер, Ирен Богнар, Грета Башић и ГорданаПетков.

Захваљујући великодушној донацији Факултета спорта и физичког васпитања из Новог Сада, фонд Библиотеке „Вук Краџић“ у Пријепољу,  богатији је за око 70 књига објављених у издању ове високошколске установе.

Литература је превасходно намењена студентима и прати студијске програме овог факултета. Уџбеници су писани у складу са савременим методама у настави, материја је презентована са графичким приказима уз богат избор слика  и објашњена која употпуњују текст. Поред студената могу их користити и професори, спортски радници, љубитељи спорта и сви заинтересовани који желе да провере или прошире своје знање у овој области.
У времену када је спортска литература веома ретка и скромна, нарочито на српском језику, ови наслови представљају вредан и користан прилог не само са аспекта информисања већ и пропагирања спорта.

Поред уџбеничке литературе издавају се и две монографије „Историја и филозофија спорта и физичке активности“ и „Моторички развој кроз живот“ које су намењене широкој читалачкој публици.

ИЗДАЊА ФАКУЛТЕТА СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ИЗ НОВОГ САДА МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ У  ЕЛЕКТРОНСКОМ КАТАЛОГУ

Почетак Стишког културног лета 2022. године, у организацији Библиотеке „Србољуб  Митић“ у Малом Црнићу означио је културно – уметнички програм под називом „РЕЧ – ДВЕ, СРБИНЕ..“. Сам назив тумачи се двоструко: Реч – две о књижевном стваралаштву  Србољуба Митића из Црљенца, српског песника по коме Библиотека у Малом Црнићу носи име, и РЕЧ-ДВЕ..,  присутних писаца, који негују Српску књижевност. У присуству бројних љубитеља поезије и сина Србољуба Митића – Добрице Митића, представљен је гост вечери Саво Божић Ружин, песник из Београда, који је лично познавао Србољуба Митића од 1970. године и од кога је како је сам рекао „научио како се ломе речи у поезији“, као и Милан Стевановић, уредник листа „Јесењин“.

Поздравне речи присутнима упутила је Данијела Божичковић Радуловић, директорка Библиотеке, која је говорила о књижевном стваралаштву Саве Божића, који је говорио своје стихове, из књига „Глуво доба у недоба“, „Самарџија“ и необјављеног рукописа. Уз бављење поезијом, и у последње време прозом, Саво Божић Ружин бави се керамиком, фотографијом, и дизајном звука. За своје књижевне радове је награђиван. Члан је КК „Сцена Црњанског“, КК „Јесењин“ и Удружења књижевника Србије. Преплитали су се стихови Божићеви и Митићеви, у љубави и осећају доживљене умне поезије.

Веома емотивно, успомене на пок. Србољуба Митића, говорио је Радиша Стојићевић, учитељ у пензији из Малог Црнића, Саво Божић Ружин, Војкан Ивковић, Драган Т. Јовић, Драган Радосављевић и др. Ујединили су се они који су се дружили са Србољубом Митићем и песници који га нису познавали, али су га веома добро разумели и заволели кроз његове стихове. Јединствен је став, да је Митићева поезија, мотиви, стил писања још увек недовољно довољно објашњен од стране критичара.

Стихове Србољуба Митића говорили су: Зорка Стојановић, Славица Пејовић, Драган Радисављевић, Драгица Шијан, Александра Вујчић, Драган Т. Јовић, Војкан Ивковић, Катарина Мутатовић, која је на захтев публике и запевала на Ромском језику.  Дивним перформансом по песми „Бацање карата“, представиле су се Данијела Божичковић Радуловић и Радица Павловић.

Читав догађај изворном народном песмом, пропратио је Слободан Јанковић, вокални солиста из Петке.

На основу резултата у развоју наступа библиотеке друштвеним мрежама, унапређењу web коминикације библиотеке са корисницима у 2021. години Internet Club додељује библиотеци  "Бранко Радичевић" из Оџака. плакету НАЈБИБЛИОТЕКА на друштвеним мрежама .

Оно што је ове године определило жири да награду додели библиотеци "Бранко Радичевић" у Оџацима јесте дисперзивност деловања по локалној заједници. То није само библиотека која се физички налази у Оџацима, већ и сви њени огранци. Начин како се прате активности, начин како се позивају људи на активности и оно што је још важније интерактивност која се остварује, параметар је по коме је Библиотека у Оџацима избила убедљиво на прво место. Ми смо срећни што је то тако, јер то је знак да су то неки нови путеви и оно како се то у науци каже - иновативност где је мало ко очекивао. Искуство у истраживању говори да што су библиотеке удаљеније од центра, оне се више труде и посвећују пажњу информисању о свим сегментима свог деловања.