Svečanom akademijom i dodelom priznanja za doprinose u kulturi Biblioteka “Milovan Glišić” u Ljuboviji je obeležila 80. godišnjicu postojanja i rada. Obraćajući se prisutnima direktorka biblioteke Marijana Petaković je pored ostalog istakla, da je ovo veliki dan za sve nas koji radimo u biblioteci i da ovaj vredan jubilej obeležavamo i proslavljamo u prostoru koji je nedavno renoviran i adaptiran u okviru projekta sanacije i adaptacije biblioteke sredstvima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i opštine Ljubovija. “Ono po čemu je naša biblioteka prepoznatljiva u okruženju, pa i šire su manifestacija „Duhovne svečanosti Azbukovice“ koju biblioteka organizuje tokom septembra meseca i rad amaterskog pozorišta „Aleksandar Joković“ koje radi u sastavu biblioteke i ostvaruje zapažene rezultate i osvaja brojne nagrade na festivalima širom Srbije,“ istakla je direktorka Petaković.Zahvalnice za doprinos u razvoju kulture na području opštine Ljubovija dobili su : opština Ljubovija, Crkvena opština Ljubovija, Srednja škola „Vuk Кaradžić“, OŠ „Petar Vragolić“,PU „Poletarac“, КUD „Azbukovica“ i amatersko pozorište „Aleksandar Joković“.U kulturno umetničkom delu programa učestvovali su članovi amaterskog pozorišta koji su kraćim ,adaptiranim pozorišnim komadom dočarali vreme osnivanja biblioteke, davne 1939. Godine , dečiji dramski studio „Кukumiš“ i pevačka grupa КUD-a “ „Azbukovica“

Poslednja nedelja u oktobru, proteka je u znaku dva veoma propraćena događaja u Biblioteci „Ljubiša R. Đenić“. Prvo je predstavljena knjiga Danila Stanojevića, a zatim su čajetinci, ali i svi ostali zainteresovani imali su priliku da pogledaju monodramu Mirka S. Markovića, u izvođenju  glumice Aleksandra Saška Manasijević.  Monodrama prati priču mlade bibliotekarke i sve njene zgode i nezgode na poslu. Na sarkastičan, ali kreativan i zabavan način predstavljen je ovaj lep posao, sa svim svojim vrlinama i manama. „Bibliotekarka“ kroz šalu, ne kritikuje samo svoju delatnost, već i društvo u kome živi. Ono što je čini dodatno interesantnom jeste interaktivni duh predstave i neposredna komunikacija sa publikom. Neizostavno je spomenuti zvezdu ove predstave - Aleksandru Manasijević, Ova mlada i energična glumica, svojim šarmom i harizmom očarala je publiku u Čajetini, ali i nasmejala do suza svojim nastupom. Najposle, svi koji su pogledali predstavu, složili su se (uz osmehe na licima) u jednom: Nije ni lako živeti život bibliotekara!

U biblioteci „Đorđe Jovanović“ održana je svečana dodela nagrade „Đorđe Jovanović“. Stručni žiri koji su činili Slobodan Vladušić, Leon Кojen i Dragan Bošković, doneo je odluku da je dobitnica ovogodišnje nagrade Dušica Potić, za knjigu „Poetika prikrivanja: folklorni obrasci u stvaralaštvu Stevana Raičkovića“, u izdanju Društva za srpski jezik i književnost Srbije.Izvod iz obrazloženja stručnog žirija:

„Кnjiga Dušice Potić nije vredna i važna zato što uočava elemente mitskih obrazaca, folklora i narodne književnosti kod jednog pesnika, već zato što te elemente otkriva kod jednog velikog pesnika kao što je Stevan Raičković. Na taj način ona implicitno polemiše sa najnovijim metodološkim pravcima u proučavanju književnosti koji autora svode na izraz određene kulture ili socijalne grupe, čime se dovodi u pitanje sama ideja samosvojne ličnosti autora, pa prema tome i figura velikog pisca ili pesnika..."

Biblioteka „Bora Stanković“ u Vranju uspešno je završila  projekat  „Biblioteka za buduće generacije”. Ovaj značajan projekt finansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije sa 600.000 dinara, za koji je ustanova podnela prijavu na konkursu, objavljenom u oblasti bibliotečko-informacione delatnosti. O kvalitetu projekta govori podatak  da je projekat sa kojim je konkurisala naša ustanova odabran je u konkurenciji od 73 prijava od kojih su 34 odobrene. Projekat  je značajan jer je omogućena nabavka specijalne opreme za smeštaj i zaštitu zavičajne građe kao i računarske opreme. Zavičajno odeljenje je preseljeno u drugu, adekvatniju prostoriju od 30 metara kvadratnih. Zavičajno odeljenje čuva gotovo 3000 knjiga, monografija, više stotina separata, zbornika i Vranjskih glasnika, veliki broj fabričkih i školskih listova i drugu raznorodnu i specifičnu građu. Jedan deo monografskih publikacija čine dela znamenitih Vranjanaca. Režim čuvanja ovako raznorodne i specifične bibliotečke građe  je osnov njene trajnosti i dostupnosti svim korisnicima kojima je ona potrebna, a njih je mnogo i pripadaju najrazličitijim grupacijama, od stručne i naučne javnosti do samostalnih istrazivača i postovaoca lokalne kulture i tradicije.