У оквиру програма Ера културе,  Народна библиотека Ужице обележила је 140 година од рођења ужичког књижевника Милутина Ускоковића. У Читалишту Народне библиотеке Ужице одржан је дводневни научни скуп под називом „Књижевно дело Милутина Ускоковићаˮ. Организатори скупа су Народна библиотека Ужице и Педагошки факултет у Ужицу.

О делу Милутина Ускоковића, у контексту нових наратолошких читања и књижевнотеоријских тумачења, говорило је 13 доктора наука са универзитетâ у Новом Саду, Београду, Нишу, Крагујевцу и са Института за српску културу Приштина – Лепосавић: проф. др Љиљана Костић, проф. др Гојко Тешић, проф. др Горан Максимовић, проф. др Предраг Петровић, проф. др Јелена Јовановић, доц. др Ђорђе Радовановић, доц. др Александра Бјелић, проф. др Милка Николић, проф. др Бојана Стојановић Пантовић, др Ана Стишовић Миловановић, доц. др Кристина Стевановић, доц. др Бојан Марковић, проф. др Јелена Панић Мараш. Крајем године биће објављен зборник радова са овог скупа.

На Тргу партизана отворена је изложба „Милутин Ускоковић: Vitae fragmenta – Фрагменти животаˮ. На 18 паноа истакнути су важни сегменти Ускоковићевог стваралаштва, као и кључни моменти његовог живота, од Ужица преко Београда, Женеве, Скопља до Куршумлије, где је 1915. године трагично преминуо. Изложбу је отворила проф. др Јелена Панић Мараш, која је истакла да је Ускоковић имао европске хоризонте и видике, али је поносно носио и своје ерско порекло. Аутори изложбе су библиотекари Народне библиотеке Ужице Анђа Бјелић, Илија Смиљанић и Нела Томић Богдановић.

Истог дана, у вечерњим сатима, у Читалишту Народне библиотеке Ужице др Предраг Петровић и др Јелена Панић Мараш разговарали су о месту Милутина Ускоковића у историји српске књижевности, као и о рецепцији његовог дела у нашем времену. Између осталог, постављено је питање да ли је „Чедомир Илићˮ први српски филозофски роман и покренута тема о спремности Ужица да овог великог писца, кога је Београд већ „присвојиоˮ, врати у његов родни град.