Културна свест једног народа може се изразити и његовим односом према истакнутим појединцима који су одређену националну културу суштински и дубоко обележили. Тај однос има бројна исходишта и много је начина да се он гради и негује. Један од њих је и успостављање угледних признања у сфериуметности и културе, која носе имена великих стваралаца. Неоспорно је да наша књижевност за децу већ одавно заслужује постојање награде с именом једног од највећег ствараоца ове литерарне врстеи племенит је чин што се она утемељује на стогодишњицу његовог рођења. Душко Радовић је изванредна стваралачка природа какве се ретко срећу и у много већим, динамичнијим и утицајнијим културама. То су они несвакидашњи тренуци поетичког усијања иза којих се успостављају нове мере и нови домети. Реч је о прекретничкиммоментима у развоју одређене стваралачкеобласти који условљавају и одређују свако њено будуће вредновање. Нама се такав моменат догодио с појавом Душка Радовића. Наш језик и литература имали су срећу да се у њима оствари аутор оваквог формата, а нама остаје да односом према његовом књижевном наслеђу докажемо да смо га и данас достојни. Јер, вредности ове врсте нису дате једном и за свагда, оне траже потврду у долазећем времену и величина оставштине било ког великог ствараоца мерљива је одразом његовог дела на савремени тренутак. Дело Душка Радовића данас је итекако живо и подстицајно.Оно амблематизујеједан књижевно-естетски хоризонт на коме су читаве генерације стицале и обликовале свој рани читалачки укус, усвајале специфичан простор духа и хуморне литерарне игре, а кроз ту игру, истовремено, развијале способност критичког мишљења, па и разумевања актуелне друштвене стварности.

 

Посебно охрабрује чињеница да је Град Београд, кроз репрезентативну установу културе каква је Библиотека Града Београда, институционализовао ово признање и тиме обезбедио његово трајање и формални углед. Мени, као аутору, припадају нарочита част и задовољство што низ лауреата ове гласовите књижевне награде почиње мојим именом. Као писац за децу, формирао сам се понајвише у гравитационом пољу Радовићевог стваралачког универзума. Усуђујем се да верујем како је моја награђена књига мали али видљив прилог светлости из тог књишког звезданог јата.