Библиотека „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, наставља да бележи завидне резултате у библиотекарству и области културе. Планира се издавање монографије „МЛИН БАЈЛОНИ – ГОРОСТАС СТИШКЕ РАВНИЦЕ“, која дајен целовит приказ историјата Млина „Игњат и синови“ у Малом Црнићу . О чешкој породици Бајлони – власника Млина, који је у периоду од 1861. до 1941. , па и касније до 2001. године уз модернизацију и примену савремене технологије у преради житарица, успешно пословао нема за сада писаних докумената обједињених на једном месту. Издавање монографије „МЛИН БАЈЛОНИ – ГОРОСТАС СТИШКЕ РАВНИЦЕ“, био би једини траг, како је општина Мало Црниће, од неразвијеног села постала значајна у свету индустрије, што се одразило како на привредни тако и на културни развој ове општине, која има значајно место у Српској култури.
Издавање једне овакве монографије је веома значајни подухват, имајући у виду значај који је имала породица Бајлони у Малом Црнићу и целој Србији.

 

Породица Бајлони је чешког порекла. У Београд се доселила почетком ХIХ века. У почетку се њени чланови ,,баве занатством и гостионичарством, а после проширују посао на млинарство (млин се налази у Малом Црнићу) и пиварством (пивара се налази у Београду).” Јаков Бајлони (1835-1902), његов син Игњат Бајлони (1875-1915), Антон Бајлони (1855-1922), Венцеслав Бајлони (1853-1922) само су неки од њених најважнијих чланова. Бајлонијеви су од почетка ХХ века пословали и као банкари (Игњат Бајлони је био гувернер Народне банке), док су остали чланови заузимали важне положаје у Француско-српској банци, српском бродарском друштву и другде. Они су били једна од најмоћнијих индустријалских породица у Србији све до почетка Другог светског рата када су се, пошто им је конфискована сва имовина, одселили у Француску где њихови потомци и данас живе. О Бајлонијевима нема објављених текстова. Млин у пероду од 1861. до 1941. године

Најстарији сачувани документ Бајлонијевих везан за млин датира из 1861. године. То је ,,Књиговодство” Јакова Бајлонија, иначе прва књига пословања млина. У њој се налази попис инвентара, најранијих корисника, али и упутство о правилима вођења посла. Млин „Игњат Бајлони и синови“ био је први парни млин на Балкану, уједно и највећи. Он је имао велики значај, како за мештане и околно становништво које се ту запошљавало, тако и за остале градове Србије са којима су Балјонијеви сарађивали. Велику добит осим пореских органа Краљевине Србије, а касније Краљевине Југославије, имали су и превозници: Пожаревачка окружна железница, Прво краљевско српско повлашћено бродарско друштво, Београдски синдикат СХС, као и лука и царинарница у Дубравици преко које је вршен извоз производа млина.

У периоду од 1876. до 1878. године, за време српско-турског рата, млин је био сабирни центар за прехрану народне војске. Војсци су испоручивани хлеб и остале потрепштине према посебно сачињеном распореду за територију Браничевског округа, кога су се Бајлонијеви придржавали. Бајлонијеви нису изневерили ни српске војнике за време српско-бугарског рата 1885. године, када су испоручивали хлеб Тимочкој дивизији. Исте године ,,добитници су златне медаље за квалитет брашна на светској изложби у Паризу и сребрне медаље на светској изложби у Анверсу за квалитет пива.” На светским изложбама у Паризу, одржаним 1888. и 1900. године поновили су успех из 1885. године. Бајлонијеви су имали стоваришта брашна широм земље, готово у свим већим градовима: Београду, Нишу, Крагујевцу, Шапцу, Обреновцу, Великом Градишту… Године 1908. због потреба млина купују стругару код манастира Витовнице. Том приликом инвестирали су средства у изградњу пута дужине 7,3 кm који води од стругаре до манастира Витовнице. Пошто је парни млин захтевао коришћење чврстог горива, Бајлонијеви купују рудник Каменица у Пољани. Такође из истих разлога сарађују са још једним значајним индустријалцем Ђођем Вајфертом у чијем власништву се налазио рудник у Костолцу. Осим што су се бавили млинарством и пиварством, а касније банкарством, Бајлонијеви су поседовали сточарске фарме и њиве на којима су гајене повртарске и воћарске културе. Оне су се налазиле у Пожаревцу, Петровцу, Малом и Великом Црнићу и Пољани.

 

Производи добијени са парцела у Малом Црнићу коришћени су за исхрану радника у млинској кухињи. Карактеристично за Бајлонијеве је да су машинске делове за млин набављали из иностранства на тај начин одржавајући сарадњу са страним партнерима. Неки од њих су: 1895. године Vogel-Stokerau и Vagner-Bech; 4 Ђорђевић,Зоран, Млин ,,Игњат Бајлони и синови“, 1910.године R. Wolf-Magdeburg и Emanuel Koh-Berlin; 1925. године Kontoar D. Ekspansion Komersial и Савез Британских индустријалаца LTD. 6 На домаћем тржишту партнери Бајлонијевих били су тада познати трговци и пекари: Вићентије Недељковић из Голупца, браћа Михаиловићи из Великог Градишта, Тома Благојевић и компанија (добитници сребрне медаље на париској изложби 1888. године) из Голупца, Јован Канцил из Јагодине, браћа Поповићи из Ниша, Јанићије Поповић из Свилајнца, Петар Топаловић из Крагујевца, браћа Месаровићи из Братинца, Стојан Божиновић из Неготина, Коста Тасић и синови из Параћина . У Првом светском рату до 1916. године млин је снабдевао храном Пожаревачки војни корпус. Године 1914. Бајлонијеви одлазе у Француску, а млин експлоатишу бугарски окупатори. Тада (од 1916. до 1918. године), помажу српску војску ван домовине у Француској, а ,,Фрања Бајлони 1918. године на рачун Краљевске финансијске дирекције у Марсеју улаже 791 динар у сребру.” 8 Живојин Живановић каже да су Бајлонијеви од доласка у Црниће радо излазили у сусрет мештанима и помагали им како новчано тако и дајући им савете. Због своје приступачности наилазили су и на симпатије и подршку Црнићана који се и данас радо сећају њихових поступака. По завршетку рата враћају се у Србију и заузимају важне положаје у значајним трговачким и банкарским установама. Пошто су затекли оштећен млин реновирали су га две године након повратка.


Изградња млина је у великој мери утицала на развој културног и друштвеног живота у Малом Црнићу. О значају млина сведочи још и податак да је део села у коме се налазио знатно раније добио улично осветљење него што је струја стигла у село. Млин „Игњат Бајлони и синови“ у Малом Црнићу породица Бајлони је изградила 1861. године. Он је у периоду од 1861. до 1941. године успешно пословао и имао велики број пословних партнера и пријатеља. Значај млина за развој овог подручија је вишеструк. Мало Црниће је од малог, неразвијеног села постало значајно у свету индустрије, што ће се одразити и на његов културни развој. Бајлонијеви су део прихода млина инвестирали у изградњу цркве, школе, уличног осветљења, позоришта и читаонице. Због тога се мештани и данас радо сећају Бајлонијевих и прижељкују њихов повратак.
Документи о њиховом доласку у Србију чувају се у кутијама и на полицама историјских архива у Пожаревцу и Београду. Млин „Игњат Бајлони и синови“ био је први парни млин на Балкану, уједно и највећи. Имао је велики значај, како за мештане и околно становништво, које се ту запошљавало, тако и за остале градове у Србији са којима су Бајлони сарађивали.


Дежурни кривци за овако велики подухват библиотеке „Србољуб Митић“ Мало Црниће су они, који ће ову монографију потписати као аутори: Данијела Божичковић Радуловић, Живислав Антонијевић, Зорка Стојановић, и Јасмина Живковић уз несебичну помоћ локлане самоуправе на челу са председником Малишом Антонијевићем.

 

МРЕЖА

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

  

 

 

 

 

TELEX

Конкурс за излагање у Галерији Атријум Библиотеке града Београда у 2019. години

13 јул 2018

Продужен рок за пријаве на конкурс за излагање у Галерији Атријум Библиотеке града Београда. Отворени конкурс се продужава до 15. августа 2018. године. Библиотека града Београда расписала је конкурс за...

ЈУГОСЛОВЕНСКО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ И ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКО ВРЕМЕ

09 јул 2018

Трибина у оквиру концепта БООКа у Дворишту "Југословенско културно наслеђе и постјугословенско време: култура и уметност између државе, политике, идеологије и естетике и поетике" одржана је уорганизацији библиотреке у Ваљеву....

Завичајни приложник меморијала

09 јул 2018

У љишкој библиотеци изложени су радови у дрворезу Драгована Богдановића ( 1917 - 2005.), а изложба ће трајати до Петровдана, када ће бити затворена уз пригодан програм. Овај јединствени свестрани народни...

ЈАВНИ ЧАС ИСТОРИЈЕ У БИБЛИОТЕЦИ

04 јул 2018

У Народној библиотеци у Јагодини је уочи Видовдана одржан јавни час историје за чланове Удружења ветерана рата 1990-1999. године. Повод за овај јавни час је обележавање 100 година од завршетка...

Акредитовани семинар у Смедереву

02 јул 2018

У Народној библиотеци Смедерево, одржан је акредитовани семинар „Дигитални репозиторијуми у библиотечко-информационој делатности“. Семинар су реализовале Александра Поповић и др Драгана Столић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Београд. Семинару...

"ХИГИЈЕНА НЕСЕЋАЊА"

02 јул 2018

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ предстваљенe су књиге Марка Шелића „Хигијена несећања I“ и „Хигијена несећања II“, односно други део трилогије „Малтерего“. У роману „Хигијена несећања“, Марко Шелић наставља тамо...

Представљен књижевни и уметнички часопис „РАДИОНИЦА УЛИЦА ТВРЂАВЕ”

02 јул 2018

У огранку Градске библиотеке Субхотица, на Палићу представљен је књижевни и уметнички часопис „РАДИОНИЦА УЛИЦА ТВРЂАВЕ” из Веспрема (Мађарска). Публици су се том приликом представили главни уредник и песник...

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ УТОПИЈЕ

02 јул 2018

У библиотеци "Димитре Туцовић" у Лазаревцу, промовисана је књига издавачке куће Catena Mundi "Историја једне утопије". О књизи је најпре говорио извршни директор издавачке куће Никола Маринковић, који је...

ПОЧЕЛЕ СУ ЛЕТЊЕ РАДИОНИЦЕ 2018.

26 јун 2018

ОПШТИНСКА БИБЛИОТЕКА КОВАЧИЦАПОЧЕЛЕ СУ ЛЕТЊЕ РАДИОНИЦЕ 2018.ГАЛЕРИЈА 26. ЈУНА 2018. БИБЛИОТЕКАПочеле су летње радионице у Библиотеци у Ковачици у сарадњи са Домом културе „3. октобар“. Прву радионицу је 25....

Учешће Библиотеке града на јубиларној, десетој QQML конференцији

25 јун 2018

Јубиларна, десета конференција о квантитативним и квалитативним методама у библиотекарству (Qualitative and Quantitative Methods in Libraries) одржана је у периоду од 22. до 25. маја ове године у Грчкој, Културном...

КОНКУРС ЗА АФОРИСТИЧАРА ГОДИНЕ

22 јун 2018

Савет традиционалног "Летњег уличног ерског кабареа", који се одржава у Чајетини и на Златибору 3. и 4. августа 2018. године, организује Конкурс за Афористичара године.Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и...

СА ЖУРНАЛЦИМА КРОЗ ПРИЈЕПОЉЕ

12 јун 2018

Нови, пролећни, двадесет други по реду број Журналца, од прве до последње стране посвећен је – Пријепољу. Мале новине за децу и родитеље можете набавити уз нови нови број листа...

Padinské ľudové zvyky a obyčaje“

10 јун 2018

На тргу испред Општинске библиотеке Kовачица одржана је промоција књиге „Padinské ľudové zvyky a obyčaje““ (Падински народни обичаји) аутора Јана Kоларика и Зузане Папове из Падине. Издавач ове монографије је...

Библиотекари Љубовије на јубилеју у Сребреници

10 јун 2018

Поводом Дана Народне библиотеке Сребреница, који је обележен 30. маја 2018. год. библиотекари из Љубовије, својим присуством увеличали су овај сребренички јубилеј. На почетку програма госте је поздравила директорка библиотеке...

СВЕТОМИР НИKОЛАЈЕВИЋ - Заборављени интелектуалац ВАЉЕВСKОГ KРАЈА

10 јун 2018

У Свечаној сали Ваљевске гимназије, Матична библиотека "Љубомир Ненадовић" организовала је представљање књиге "Светомир Николајевић - живот и дело", проф. др Војкана Станића. Аутор је говорио о Светомиру Николајевићу као...

ПРОГЛАШЕЊЕ ПОБЕДНИКА И ДОДЕЛА НАГРАДА ЗА „КОВАЧИЧКИ МОЗАИК 2018“

22 мај 2018

БИБЛИОТЕКА КОВАЧИЦА, ОГРАНАК У ЦРЕПАЈИ, ОГРАНАК У ДЕБЕЉАЧИ,ОГРАНАК У ПАДИНИ, ОПШТИНСКА БИБЛИОТЕКА КОВАЧИЦАПРОГЛАШЕЊЕ ПОБЕДНИКА И ДОДЕЛА НАГРАДА ЗА „КОВАЧИЧКИ МОЗАИК 2018“Општинска библиотека је ове године организовала десети по реду јубиларни...

Јагодина - Библиотека као путоказ

22 мај 2018

У јагодинској Народној библиотеци, у току протекле недеље, организован је вебинар у оквиру активности подршке ученицима завршних разреда за упис у средње школе коју спроводи фондација Темпус, уз подршку Министарства...

Дани културе преко Дрине, Љубовија - Братунац

06 мај 2018

Аматерско позориште „Александар Јоковић“ из Љубовије које ради у саставу библиотеке „Милован Глишић“ учествовало је на 17. данима културе и спорта „Ђурђевдански дани“-Братунац 2018. који се одржавају од 30. априла...

Монографија секције жена пензионера у Неготину

06 мај 2018

У пуној сали биоскопа одржана је промоција монографије „Дар Секцији жена Удружења пензионера и инвалида рада општине Неготин (1983-2013)“, ауторке Љубинке Станчуловић, која је синоним активности Секције жена пензионера...

Вече страних језика у Љигу

03 мај 2018

Ученици љишке Средње школе "Хиљаду триста каплара", четврту годину заредом, представили су се певајући, рецитујући и глумећи на страним језицима у градској библиотеци. Програм је изведен на енглеском, немачком, француском...

Go to top