Библиотека „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, наставља да бележи завидне резултате у библиотекарству и области културе. Планира се издавање монографије „МЛИН БАЈЛОНИ – ГОРОСТАС СТИШКЕ РАВНИЦЕ“, која дајен целовит приказ историјата Млина „Игњат и синови“ у Малом Црнићу . О чешкој породици Бајлони – власника Млина, који је у периоду од 1861. до 1941. , па и касније до 2001. године уз модернизацију и примену савремене технологије у преради житарица, успешно пословао нема за сада писаних докумената обједињених на једном месту. Издавање монографије „МЛИН БАЈЛОНИ – ГОРОСТАС СТИШКЕ РАВНИЦЕ“, био би једини траг, како је општина Мало Црниће, од неразвијеног села постала значајна у свету индустрије, што се одразило како на привредни тако и на културни развој ове општине, која има значајно место у Српској култури.
Издавање једне овакве монографије је веома значајни подухват, имајући у виду значај који је имала породица Бајлони у Малом Црнићу и целој Србији.

 

Породица Бајлони је чешког порекла. У Београд се доселила почетком ХIХ века. У почетку се њени чланови ,,баве занатством и гостионичарством, а после проширују посао на млинарство (млин се налази у Малом Црнићу) и пиварством (пивара се налази у Београду).” Јаков Бајлони (1835-1902), његов син Игњат Бајлони (1875-1915), Антон Бајлони (1855-1922), Венцеслав Бајлони (1853-1922) само су неки од њених најважнијих чланова. Бајлонијеви су од почетка ХХ века пословали и као банкари (Игњат Бајлони је био гувернер Народне банке), док су остали чланови заузимали важне положаје у Француско-српској банци, српском бродарском друштву и другде. Они су били једна од најмоћнијих индустријалских породица у Србији све до почетка Другог светског рата када су се, пошто им је конфискована сва имовина, одселили у Француску где њихови потомци и данас живе. О Бајлонијевима нема објављених текстова. Млин у пероду од 1861. до 1941. године

Најстарији сачувани документ Бајлонијевих везан за млин датира из 1861. године. То је ,,Књиговодство” Јакова Бајлонија, иначе прва књига пословања млина. У њој се налази попис инвентара, најранијих корисника, али и упутство о правилима вођења посла. Млин „Игњат Бајлони и синови“ био је први парни млин на Балкану, уједно и највећи. Он је имао велики значај, како за мештане и околно становништво које се ту запошљавало, тако и за остале градове Србије са којима су Балјонијеви сарађивали. Велику добит осим пореских органа Краљевине Србије, а касније Краљевине Југославије, имали су и превозници: Пожаревачка окружна железница, Прво краљевско српско повлашћено бродарско друштво, Београдски синдикат СХС, као и лука и царинарница у Дубравици преко које је вршен извоз производа млина.

У периоду од 1876. до 1878. године, за време српско-турског рата, млин је био сабирни центар за прехрану народне војске. Војсци су испоручивани хлеб и остале потрепштине према посебно сачињеном распореду за територију Браничевског округа, кога су се Бајлонијеви придржавали. Бајлонијеви нису изневерили ни српске војнике за време српско-бугарског рата 1885. године, када су испоручивали хлеб Тимочкој дивизији. Исте године ,,добитници су златне медаље за квалитет брашна на светској изложби у Паризу и сребрне медаље на светској изложби у Анверсу за квалитет пива.” На светским изложбама у Паризу, одржаним 1888. и 1900. године поновили су успех из 1885. године. Бајлонијеви су имали стоваришта брашна широм земље, готово у свим већим градовима: Београду, Нишу, Крагујевцу, Шапцу, Обреновцу, Великом Градишту… Године 1908. због потреба млина купују стругару код манастира Витовнице. Том приликом инвестирали су средства у изградњу пута дужине 7,3 кm који води од стругаре до манастира Витовнице. Пошто је парни млин захтевао коришћење чврстог горива, Бајлонијеви купују рудник Каменица у Пољани. Такође из истих разлога сарађују са још једним значајним индустријалцем Ђођем Вајфертом у чијем власништву се налазио рудник у Костолцу. Осим што су се бавили млинарством и пиварством, а касније банкарством, Бајлонијеви су поседовали сточарске фарме и њиве на којима су гајене повртарске и воћарске културе. Оне су се налазиле у Пожаревцу, Петровцу, Малом и Великом Црнићу и Пољани.

 

Производи добијени са парцела у Малом Црнићу коришћени су за исхрану радника у млинској кухињи. Карактеристично за Бајлонијеве је да су машинске делове за млин набављали из иностранства на тај начин одржавајући сарадњу са страним партнерима. Неки од њих су: 1895. године Vogel-Stokerau и Vagner-Bech; 4 Ђорђевић,Зоран, Млин ,,Игњат Бајлони и синови“, 1910.године R. Wolf-Magdeburg и Emanuel Koh-Berlin; 1925. године Kontoar D. Ekspansion Komersial и Савез Британских индустријалаца LTD. 6 На домаћем тржишту партнери Бајлонијевих били су тада познати трговци и пекари: Вићентије Недељковић из Голупца, браћа Михаиловићи из Великог Градишта, Тома Благојевић и компанија (добитници сребрне медаље на париској изложби 1888. године) из Голупца, Јован Канцил из Јагодине, браћа Поповићи из Ниша, Јанићије Поповић из Свилајнца, Петар Топаловић из Крагујевца, браћа Месаровићи из Братинца, Стојан Божиновић из Неготина, Коста Тасић и синови из Параћина . У Првом светском рату до 1916. године млин је снабдевао храном Пожаревачки војни корпус. Године 1914. Бајлонијеви одлазе у Француску, а млин експлоатишу бугарски окупатори. Тада (од 1916. до 1918. године), помажу српску војску ван домовине у Француској, а ,,Фрања Бајлони 1918. године на рачун Краљевске финансијске дирекције у Марсеју улаже 791 динар у сребру.” 8 Живојин Живановић каже да су Бајлонијеви од доласка у Црниће радо излазили у сусрет мештанима и помагали им како новчано тако и дајући им савете. Због своје приступачности наилазили су и на симпатије и подршку Црнићана који се и данас радо сећају њихових поступака. По завршетку рата враћају се у Србију и заузимају важне положаје у значајним трговачким и банкарским установама. Пошто су затекли оштећен млин реновирали су га две године након повратка.


Изградња млина је у великој мери утицала на развој културног и друштвеног живота у Малом Црнићу. О значају млина сведочи још и податак да је део села у коме се налазио знатно раније добио улично осветљење него што је струја стигла у село. Млин „Игњат Бајлони и синови“ у Малом Црнићу породица Бајлони је изградила 1861. године. Он је у периоду од 1861. до 1941. године успешно пословао и имао велики број пословних партнера и пријатеља. Значај млина за развој овог подручија је вишеструк. Мало Црниће је од малог, неразвијеног села постало значајно у свету индустрије, што ће се одразити и на његов културни развој. Бајлонијеви су део прихода млина инвестирали у изградњу цркве, школе, уличног осветљења, позоришта и читаонице. Због тога се мештани и данас радо сећају Бајлонијевих и прижељкују њихов повратак.
Документи о њиховом доласку у Србију чувају се у кутијама и на полицама историјских архива у Пожаревцу и Београду. Млин „Игњат Бајлони и синови“ био је први парни млин на Балкану, уједно и највећи. Имао је велики значај, како за мештане и околно становништво, које се ту запошљавало, тако и за остале градове у Србији са којима су Бајлони сарађивали.


Дежурни кривци за овако велики подухват библиотеке „Србољуб Митић“ Мало Црниће су они, који ће ову монографију потписати као аутори: Данијела Божичковић Радуловић, Живислав Антонијевић, Зорка Стојановић, и Јасмина Живковић уз несебичну помоћ локлане самоуправе на челу са председником Малишом Антонијевићем.

 

МРЕЖА

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

 

 

TELEX

"Солунска 28" у ЉУБОВИЈИ

15 фебруар 2019

У Љубовији је у организацији библиотеке *Милован Глишић* промовисана нова књига Ненада Јанковића "Солунска 28", која говори о београдској кући у Солунској улици изграђеној крајем 19. века која је делила...

НОВА ВЕБ АДРЕСА БИБЛИОТЕКЕ у ПРИЈЕПОЉУ

07 фебруар 2019

Од краја јануара 2019. године обавештења о актуелним дешавањима у библиотеци, новим насловима и осталим информацијама везаним за рад библиотеке "Вузк КАраџић" у Пријепољу можете пратити на новом сајту...

Читај да би живео

05 фебруар 2019

Уз пригодан програм Библиотека Осечина је традиционално доделила награде најактивнијим члановима библиотеке за 2018. годину. Програм су употпунили са својим наступом са две композиције Сања Николић ученица школе клавира,...

„МИНИЈАТУРА НА ЗРНУ ГРАШКА“ и у Јагодини

05 фебруар 2019

У присуству великог броја заинтересованих Јагодинаца, а у оквиру обележавања Светог Саве у Јагодини, у понедељак, 28. јануара, у Читаоници Народне библиотеке „Радислав Никчевић“ отворена је изложба под називом „Минијатура...

Бoжaнствeни бeзбoжници у Ужицу

01 фебруар 2019

Књижевница, прoфeсoркa и нoвинaркa Сaњa Дoмaзeтпредставила је у Читалишту Народне библиотеке Ужице, литерарне портрете најистакнутијих личности 20. века, сабране у књигама Бoжaнствeни бeзбoжници 2 и 3. Поред прича о Бродском,...

„KОВАЧИЧKИ МОЗАИK 2019.“

01 фебруар 2019

БИБЛИОТЕKА KОВАЧИЦА, ОГРАНАK У ЦРЕПАЈИ, ОГРАНАK У ДЕБЕЉАЧИ,ОГРАНАK У ПАДИНИ, ОПШТИНСKА БИБЛИОТЕKА KОВАЧИЦАРАСПИСАН KОНKУРС ЗА „KОВАЧИЧKИ МОЗАИK 2019.“Рок за слање радова је до 23. априла а објављивање резултата и свечано...

Нова ПОВЕЉА

20 јануар 2019

Пред нама је нови број часописа Библиотеке СТЕВАН ПРВОВЕНЧАНИ из Краљева - Повеља ( с додацима) којег, у почетној рубрици Прочеље, отварају песнички и прозни прилози Драгана Бошковића, Весне...

„Kада мало значи много. - Траговима Индије."

20 јануар 2019

Библиотека у Kладову организује хуманитарну изложбу фотографија „Kада мало значи много - Траговима Индије". Иницијатор је студенткиња стоматологије, Јоване Kожокић из Новог Сипа, Продајна изложба фотографија...

Новогодишњи број "Журналца"

04 јануар 2019

Редакција "Журналца" је за своје читаоце приредила новогодишњи број малих новина за децу и родитеље који се може набавити уз лист Полимље. Поред тематских текстова о празницима, "Журналац" доноси и...

"Живот је река"

03 јануар 2019

Велики хол скупштинске сале у Љубовији био је премали да синоћ прими све заинтересоване посетиоце који су желели да присуствују промоцији романа, првенца, ауторке Милунке Поповић рођене у Љубовији, која...

ИЗМЕЂУ ИСТОKА И ЗАПАДА

24 децембар 2018

У библиотеци у Ваљеву представљен је нови роман Божина Јаневског "Побијеници" има врло комплексну прозну структуру. Надовезујући више различитих наратива, који се у неким тренуцима преклапају, али и меандрирају у...

Kао да сам те сањао у Осечини

22 децембар 2018

У великој сали Библиотеке изведен је програм "Вече поезије и музике - Kао да сам те сањао", у извођењу глумаца Владана Савића и Kристине Савић, као и пијанисте...

ЧАСОПИС „БОШЊАЧКА РИЈЕЧ“

22 децембар 2018

Овај годишњак има тенденцију да постане важан стручни и научни часопис и публикација која ће бити референтна за све оне који се буду хтели бавити темама културе, хисторије, традиције и...

Архитектонски путописи – Амстердам

22 децембар 2018

У оквиру серијала библиотека у Краљеву - Архитектонски путописи – градови од којих се може учити, приређен је програм посвећен Амстердаму. Говорећи о холандској престоници, архитекта Зоран Радоњић, покретач...

Санација зграде библиотеке у Љубовији

16 децембар 2018

Ових дана почели су радови на санацији зграде Библиотеке „Милован Глишић“ из Љубовије.Инвеститор пројекта је Министарство државне управе и локалне самоуправе и Општинска управа општине Љубовија.Извођач радова је је предузеће...

„RAMONDA SERBICA – RAMONDA NATHALIAE“ У КОВАЧИЦИ

13 децембар 2018

Удружење грађања „Михајло Пупин Идворски“ је у Општинској библиотеци Kовачица организовало песничко вече под називом „Рамонда сербица – Рамонда Натхалиае“. Своје радове представили су локални аутори а тема песничке вечери, како...

Резултати Kњижевног конкурса Улазница 2018

08 децембар 2018

Жири Kњижевног конкурса „Улазница 2018“ у саставу Дуња Илић, књижевна критичарка и уредница из Kикинде, председница жирија, Александар Бјелогрлић, књижевник из Зрењанина и Владимир Арсенић, уредник часописа, са задовољством је...

НАЈПОСЕЋЕНИЈИ "ЗНАМЕНИТИ ВРАЊАНЦИ"

08 децембар 2018

У периоду мај - новембар 2018. најпосећенија интернет страница библиотеке "Бора Станковић" у Врању, са нашег портала, је "Знаменити Врањанци". Разлоге можемо наћи у тумачењу да је на њу долази...

ПРОГЛАШЕНИ ПОБЕДНИЦИ КОНКУРСА „ЈАРА ЛАБУД“

08 децембар 2018

На смотри приспелих радова у Народној библиотеци у Јагодин,и 5. децембра,саопштени су резултати овогодишњег конкурса “Јара Лабуд”. Ове године је у избору радова за средњу школу доминирала поезија, док...

"Израда граничника за књиге" у НЕГОТИНУ

08 децембар 2018

На дечјем одељењу Библиотеке, у сусрет Дану библиотекара, 14. децембру, одржана је креативна радионица: "Израда граничника за књиге". Радионица је одржана са ученицима 2/1 разреда ОШ "Вук Караџић". Деца су...

Go to top