Jedna od reči koje čine naslov Tešićeve zbirke "Bubnjalica u pčelinjaku" je simboličnba oznaka za "pčelinji" rad ovoga pesnika na sabiranju različitih tokova nacionalne i evropske pesničke tradicije.

Korak po korak, zaključak po zaključak, autor ide dalje, pa Njegošev govor i jezik posmatra kao svojevrsne matematičke formule koje objašnjavaju mnoge zagonetke života. Brojke i slova, glasovi i njihovi parnjaci objašnjavaju neobjašnjivo i svojevrsnom interesantnom arihmetikom grade nove slike i vizije života i literature. Iskonski logos Vladike Rada u prizmi istrazivanja Miloja Rakočevića estetske i filosofske kategorije zamenjuje novim i budi novo interesovanje za svevremene misli i poruke.

Neuobičajena knjiga, iskreno doživljenih i promišljenih misli u okurženju savrmene aforistike odudara svojom sofisticiranošću. Odudadara i pleni.

"Autobiografija u mirisima" udružena sa sedam priča sačinjava postmodernistički mozaik ljubavi, putopisa, porodične sage, sećanja... Iz "cistog" dokumenta u njoj se skače u ponore jeze i - u priči se to može, za razliku od života - nazad, u svet kompjutera i Rusije, ili pak do Pariza, ili jos tačnije: u Jasmininu privatnu zbirku neobičnih mesta, strašnih događaja, porodica...

Karakteristika nove zbirke renomiranog pripovedača prepoznatljiva je i u ranijem Radulovićevom stvaralaštvu: reč je o "stvarnosnoj" prozi, koja je ponekad zasnovana i na čvrstoj dokumentarnoj podlozi, kao što je to slučaj s naslovnom pričom (nastalom na osnovu korespondencije udovice Jovana Skerlića i jednog ljubljanskog profesora). Tako jak realistički naboj podvlači uronjenost fabule u prepoznatljiv socio-politički kontekst u kojem se razvijaju izvanredno psiholoski motivisani likovi.

Ovu knjigu je priredio sam autor i unapred se ogradio rečima: "Izbori koje za života autora, prave sami autori ili književni kritičari i urednici, ne mogu biti tako strogi zato što ne mogu biti zasnovani na neporecivim kriterijumima vremena."

Slike urbanog pejsaža koje su uokvirene u emotivne okvire jednog doba za koje se ne može baš kazati da je lepo i mirno, žaluju za proživljenom zapadno-evropskom kulturom. Nekada žal za pusto, tursko zamenili su drugi žalovi. Eleonora Gara to ne krije, kao ni emocije i svoju poetiku lepog.

(Prometej, Novi sad, 2.000)

Nisu ceste zbirke poezije za koje se moze reci da toliko nose pecat vremena i odrastanja. Sam cin sazrevanja u zivoti i njegove pesniceke reminiscencije ovde se srecno poklapaju. Mima Djukic, to visestruko nadareno dete, ta devojcica koja je postizala uspehe sto god je probala da uradi, sabrala je, evo, desetak svojih godina detinjstva iskazanog u stihovima. Stoga ovo jeste jedna slojevita knjiga sacinjena od pesama deteta, devojculjka, devojke, i taj rast u svetu jasno je vidljiv i u redosledu odabranih pesama.

Ono sto karakterise ovaj knjigu, jeste jedan ispovedan i cedan ton, okupiran zanosom mladosti i pocetka sanjarenja, voljenja i pevanja. To je ocena i recenzenta i iskrenog citaca.

KNEZ JESENJE KISE, Tome Bruta, sa slikovito izvedenim poentama, sa jasnim simbolicno alegorijskim cvoristima. Doznacenje opominjucih poruka tretira najdominatnije probleme naseg doba. Aktuelnost ove knjige je size njene naklonosti koju neosporno zasluzuje kod citalaca.

Tihomir Petrovic pisuci, tacnije rezimirajuci portrete skolskih pisaca uspeo je da citaocu na inventivan nacin priblizi retrospektivnu sliku autora koji su programski postavljeni u zabran koji neki zovu Lektira.

...Pri susretu ljudi se rukuju, jer su nekad, u drevna vremena, pruzanjem prazne sake davali do znanja da nemaju oruzje, te da su im namere prijateljske...

Za ljubitelje lepote jezika ova knjiga ima posebnu vrednost. Roman - prica priblizava govor dinarskih i starocrnogorskih podrucija. Time se davno potisnute reci vracaju u knjizevni jezik cineci podsticaj secanja i na zaboravljene estske,a li eticke vrednosti koje nose. Geografski pojmovi koji postoje upucuju na mitove kojih se prisecama ili cak sami gradimo.

"Crveni sal" Antonija Isakovica ovaplocena je u novoj knjizi slikara Milete Prodanovica. Autor je pretpostavio da u Isakovicevoj prici zbog ukradenog crvenog sala, streljan borac Mirko nekim cudom i ljudskim milosrdjem odnegovan prezivljava. Nastavio je pricu o njemu, u svakom pogledu, iz drugog ugla. Prodanovic at hock potezima uspeva da izgradi prepoznatljivu fabulu u savremeno istorijskom miljeu od IB-a do najnovijih dogadjaja. Zrtva postaje progonitelj, surova slika vremena i odanosti rezimu koja ne preza ni od boga ni od ljudi, cak ni sam od sebe. Brzim dolaskom na danasnje dane ukazuje se na sukob dece i roditelja, sukob u gledanju na svet, politiku, zivot... Cak ni prevrtacke metamorfoze roditelja tako jednostvno slikarski prikazane ne mogu te sukobe da izravnaju. Roditelj je jednostavno pred svetom i citaocem kriv, kriv je cak indirektno i Antonije Isakovic sto ga je stvorio, pa cak i svako ko je to naivno citao. Sin takvog roditelja kao kakav Emil Zola iz daleke Amerike optuzuje, ukazuje kako je crveni sal postao marama od svile i zasto je ona kriva za sve sto nam se dogadja. Interesantno stivo koje je jednog autora u ideoloskom postupku priblizilo uzoru, cak ga u mnogim vanliterarnim htenjima i prevazislo. Problem je samo sto ovakve knjige niko nece imati potrebe ni motiva da nastavi.

PAUNOVO PERO je knjiga dokaza da je zenska ceznja nepromenljiva. Da je zenska muka uvek ista. Da od postanka sveta i boginje i smrtnice zive istu zensku sudbinu.

Slucajni susret, slucajni razgovor o pesmama i dugo i namerno sakupljanje stihova i zapisa Olje Ivanjicki karakterise nastanak ove knjige. Tajne kofera, punog i prepunog, tajne fioka u kojima se moze naci istorija sveta, pa sveske zapisa iz raznih perioda, fascikle, police knjige, kutije pisma, tajna skrovista u kuci koja su krila istoriju emocija u knjizevnom mozaiku. Tu i tamo sve je doradjeno srcem, ponegde rukom. Pesme slikarke, kapljice mudrosti i odabrani nazivi govore za sebe, svojim jezikom. Citaocu ostaje da ih oslusne na pravi nacin. Iznenadjenja procitanim, moze da se poredi sa radoscu vidjenim slikama Olje Ivanjicki. Umetnik je gospodar emocija. On vidi i pre i posle, a Olja je to ovaj put podelila sa nama.

Knjigu PESNICKI POSTUPAK cine ogledi o poeziji Rastka Petrovica, Momcila Nastasijevica, Vaska Pope, Ivana V. Lalica, Jovana Hristica, Borislava Radovica, Aleka Vukadinovica i Milosava Tesica.

Pred nama se pojavljuje istinska slika o cetiri sasvim neobicne, hrabre, emancipovane, slobodoumne, i pre svega, moderne zene koje se ne uklapaju u smesnu atavisticko-guslarsku predstavu o zeni majci i pacenici bez identiteta i afiniteta...

Anastasijino krsenje drustvenih kodeksa, vencanje brata muza svoje sestre, razvod u cetrdesetoj, Milicina visoka inicijacija u evropske ezoterijske krugove, Jelenin prelaz u rimokatolicku veru, Zorkina zelja da postane kraljica cine najsvetlije trenutke i najlepse price o zenskoj slobodi i emancipaciji.

Plovidba prognanih od Spanije do Crnog mora, odnosno do Instanbula, protekla je u radjanju ljubavi izmedju Blanke Salom i Solomona Ben Izraela Ben Saloma Toledskog. Njihova kci, Luna, lepotom nalik majci, a visprenoscu i talentom za ucenje i citanje istorije, na oca, postaje heroina romana oko je se desava sve. Autenticnost i insistiranje na istorijskoj podlozi prepoznatljiv je romaneskni stil Gortdane Kuic koji itekako ima svoje postovaoce.

Kraj knjige, begstvo prelepe Lune iz Istanbula sa svojim dragim, Orlu-pasom, nagovestava nastavak price u sledecem romanu koji autor vec sigurno ima u planu.

Humor, neposrerdan, direktan, ponekada i sirov i grub, je najbolji lek sirovu u grubu stvarnost. Otuda ova knjiga prepricanih anegdota zivota jedne sredine moze imati pored publicisticko - letopisnih vrednosti jedne sredine i snagu percepcije lako citljivog iskustvenog stiva.

I ova knjiga pripada tokovima, tzv. "zenske literature" koja sa naglasenom erotikom pokusava da zivot oboji vedrijim tonovima i zanama da podstrek u traganju za ljubavlju.