Profesorka Dragica Puljezević, prijatelj i saradnik Biblioteke Osečini već godinama unazad predano radi na beleženju arhaizma i dijalektizma, izradili  su mali osečanski seoski rečnik, prikupili toponime, zabeležili stara srpska imena. Za svoj rad su dobili brojne nagrade.
 
U okviru ovog programa nasoj publici, prof. Dragica je predstavila rad na beleženju reči koje svedoče o životu i običajima našeg kraja: šta se radilo o velikim verskim praznicima, verovanjima, šta se valja, a šta se ne valja, šta trudnica sme, a šta ne sme, običaji i verovanja vezanim za svadbu i rođenje deteta, kako se nekad radilo i i družilo, verovanja o fantastičnim bićima: vilama, vesticama, vampirima...
 
Kao moto  za rad odabrali su  reči akademika Predraga Pipera:
 
„Nažalost, narodni govori nestaju pre svega zato što sve više ljudi odlazi nepovratno sa sela, sela ubrzano nestaju, a gradovi rastu. Svaki, pa i najmanji jezik, pa i najmanji govor, predstavlja neponovljivu sliku sveta ovaploćenu u jeziku, a bogatiju i lepšu od svih pojedinačnih čovekovih tvorevina. Jezik je i živi muzej kulturne prošlosti jednog naroda, a govor je najpotpuniji muzej kulturne prošlosti nekog kraja. Već je i to dovoljan razlog da se lokalni govori ne prepuste z
Go to top